Ljubitelji prirode, do kraja ove godine imamo još 27 vikenda, samim tim i 27 sjajnih prilika da bliže upoznamo našu zemlju.
Ne postoji bolji način da napunimo baterije posle naporne nedelje, od odlaska u prirodu. Ona nas strpljivo čeka, nije ljuta što smo živeli užurbano. Skrivena mesta i neistražena priroda su svuda oko nas. Dovoljno je samo da malo usporimo ritam, zastanemo, živimo u ovom trenutku, uživamo u malim stvarima i ritualima.
Zato, udobnu obuću na noge, ranac na leđa, omiljenu kafu uz sebe. Neka vam i šator bude pri ruci, jer ja teško mogu da zamislim bolji početak dana od onog gde me u prirodi probudi cvrkut ptica uz žubor vode u blizini, dok lagano, bez žurbe, bez digitalnih distrakcija, u tišini kraj logorske vatre upijam miris svoje prve jutarnje kafe. A kako vi najviše volite da provodite vreme u prirodi?
Ovog puta vam predlažem Borsko jezero i Lazarev kanjon, kao kombinaciju odmora i avanture.
Verujem da dosta nas na pomen grada Bora ima asocijaciju na industriju ili rudnik, međutim Bor sa svojom okolinom ima dosta potencijala za turizam – Zlotske pećine, Brestovačka banja, Borsko jezero, Lazarev kanjon…
Borsko jezero je locirano u istočnoj Srbiji, na oko 250 kilometara od Beograda, što je otprilike vožnja automobilom u trajanju oko 3 sata ako idete autoputem ili 200 kilometara ako idete sceničnim starijim putem koji vas vodi preko Požarevca, Homoljskih planina i Gornjačke klisure. I jedna i druga ruta imaju svoje prednosti, na vama je da odaberete.
Ukoliko putujete iz pravca Niša, i tu imate 2 rute, udaljenost je oko 170 kilometara i nekih 2 sata vožnje autoputem preko Paraćina, a možete i preko Sokobanje, Boljevca i Rtnja, što je oko 130 kilometara. Zbog lepote predela, preporučujem vam ovu drugu.
Na svega 17 kilometara od Bora, u podnožju planine Crni vrh, nalazi se Borsko jezero.
Do jezera možete autobusom iz Bora, koji idu otprilike na svaka 2 sata, laganom desetominutnom vožnjom autom ili polučasovnom vožnjom bicikla.
Jezero je veštačko, nastalo pregrađivanjem Brestovačke reke, prvenstveno za potrebe rudarske industrije. Nije prekomercijalizovano i upravo ta njegova divljina mu daje posebnu draž, pa je pravi raj za ribolovce, kampere i sve one koji žele da pobegnu od vreline grada i uživaju u netaknutoj prirodi.
Pored staza za šetnju koje vode preko planinskih proplanaka kroz četinarske i listopadne šume, u letnjim mesecima jezero je idealno za kupanje sa temperaturom vode preko 20 stepeni.
Šetnja, roštilj usred šume, pa kupanje u planinskom jezeru, ne zvuči loše, zar ne?
Jezero ima hotel, kao i privatne kuće za odmor, apartmane, seoska domaćinstva, a ono što je posebno zanimljivo avanturistima je kamp koji je na samoj obali jezera. Iako imate osećaj da ste u divljini, kamp vam pruža i potreban komfor. Tu prvenstveno mislim na tuševe, toalete, piknik prostore, wi-fi, sportske terene u blizini…
Na raspolaganju vam je i nekoliko uređenih plaža, sa plažnim barom, pa nemojte da zaboravite svoj kupaći kostim.
Iako nema puno kafića u blizini, omiljenog napitka vam neće manjkati, jer nam je Doncafé spremio 3 sec 2 1 black, pravu domaću kafu, brzo spremnu, koju sada možemo poneti i lako pripremiti bilo gde.
Nisam od ljudi koji popiju po 10 kafa dnevno, ali jesam pravi ljubitelj kafe. Volim da popijem jednu, jutarnju, i tu nema kompromisa, moj mali ritual mora da bude savršen. Pogotovo na dalekim putovanjima, kada sam hiljadama kilometara udaljen od kuće. To je onaj momenat, kada me miris domaće kafe bar na tren vrati kući.
Sad kad smo popili kaficu, možemo da nastavimo avanturu do Lazarevog kanjona, zaštićenog spomenika prirode, ujedno najvećeg, najdubljeg i najdužeg kanjona u istočnoj Srbiji.
Ako pratite navigaciju, obavezno krenite dužim, okolnim putem preko Brestovca. Verujte mi, ja sam odabrao „kraći” i zalutao u njive, sve vreme vozeći traktorskom neasfaltiranom stazom.
Sam kanjon je impresivan, dužine oko 10 kilometara, sa dubinom koja ide i do 500 metara u određenim delovima i svega 3-4 metra širine u najužem delu. Cela regija je bogata pećinama, ima ih oko 70, s tim da je samo Lazareva otvorena za turističke posete – u momentu mog obilaska, nažalost, još uvek nije bila otvorena nakon pandemije, pa proverite radno vreme pre dolaska.
Ljubitelji prirode ovde će zaista uživati jer je lokalitet toliko bogat biljnim i životinjskim svetom da nije čudno što ga naučnici smatraju jednim od značajnijih centara biodiverziteta na Balkanu.
Lazarev kanjon je prirodno stanište sivog sokola, surog orla, srne, jelena, divlje svinje, risa, lisice, šakala, vuka, kao i najotrovnije vrste zmija u Evropi – poskoka. Zato, ukoliko ih sretnete, ne uznemiravajte životinje i budite odgovorni i obazrivi, ipak smo u njihovom dvorištu.
Kroz kanjon je moguće proći, preporučuje se u pratnji lokalnog vodiča ili dobrog poznavaoca terena i svakako u grupi jer je dosta strm, sa vertikalnim stenama iznad vas. U nekim delovima, u zavisnosti od perioda u godini, može biti pod vodom, pa samim tim i opasan. Bezbedniji način da uživate u magiji ovog kanjona su vidikovci.
Od ulaza u Lazarevu pećinu, odnosno početka kanjona, fino uređena izbetonirana staza vodi vas do vidikovca broj 2. Šetnja traje nekih 20-30 minuta, nije preterano teška, pa je mogu proći i deca ili stariji ljudi. Pogled sa vidikovca u potpunosti će vam oduzeti dah i osetićete veliku povezanost sa prirodom.
Staza do vidikovca broj 1, koji je zapravo udaljeniji, je malo zahtevnija, sa većim nagibom terena i vodi kroz šumu. Otprilike će vam trebati oko 30 minuta da je pređete. Ako niste ljubitelji hajkinga ili ste pomalo lenji, do ovog udaljenijeg vidikovca možete doći i automobilom – pred sam kraj uspona kroz šumu, izlazi se na put.
U povratku, možete naspram ulaza u Lazarevu pećinu još malo prošetati preko zanimljivog mosta i sa druge strane rečice, ukoliko restoran radi, ručati specijalitete vlaške kuhinje. Ovog puta, kao ni pećina, restoran nije bio otvoren, zato za svaki slučaj uvek uz sebe imajte nešto da pojedete, vodu ako ožednite, a za dodatno uživanje i kesice Doncafé 3 sec 2 1 black kafe i avantura može da počne!
