Istina ili mit, mašta ili stvarnost, šta god da je, priča o grofu Drakuli tera srce svakog od nas da zalupa brže.
Oduvek sam bio fan horor filmova i priča, pa mi je i poseta Transilvanije i dvorca grofa Drakule odavno bila na listi želja.
Neke destinacije imaju svoje godišnje doba, a period kada lišće opada, magla obavija vrhove obližnjih Karpata, senke padaju na dvorce u noći veštica i zvuci kapi kiše šapuću „Dobro došli. Zauvek!“ pravo je vreme za Transilvaniju.
U ostatku teksta ćete moći da pronađete informacije koje će vam pomoći da organizujete svoje putovanje u Transilvaniju, da otkrijete šta sve možete videti ovde, kao i da saznate pravu istinu o ozloglašenom dvorcu Bran, koji čak ima veze i sa našom kraljevskom porodicom Karađorđević.
Transilvanija se nalazi u centralnom delu Rumunije, i odakle god da krenete iz Srbije, trebaće vam par sati vožnje jer dobar deo puta nije autoput, već vas vodi kroz manje gradove i sela. Okružena je impresivnim Karpatima, a najzanimljiviji gradovi ove regije su svakako Sigišoara, rodno mesto Vlada Drakule i ujedno jedan od najlepše očuvanih srednjovekovnih gradova Evrope, i uspavani Brašov čijim ulicama vetar nosi miris memle i priče o kraljevskim porodicama.
Transilvanija se nalazila na trans-karpatskoj raskrsnici trgovačkih puteva i zbog svoje lokacije bila je primamljiva osvajačima. Ima zanimljivu istoriju kao uporište Teutonskih vitezova i templara, i bila je jedan od poslednjih bedema zaštite Hrišćanstva od nadolazećih hordi osvajača, Mongola, a kasnije i Osmanlija. Uprkos tome, ova regija ne bi nikada dospela na radare turista iz celog sveta bez mašte irskog pisca Brama Stokera, koji je inspirisan likom vlaškog vladara Vlada Cepeša napisao jednu od najupečatljivijih horor priča svih vremena – „Drakula“.
Da li ste znali da je jedina srpska reč koja je prihvaćena i ima isto značenje u većini svetskih jezika – vampir?
Postoje i zapisi u istorijskim knjigama austrijske kraljevske vojske o natprirodnim pojavama u srpskim selima i neobjašnjivim događajima poput sahranjenih koji ne trule, domaćih životinja kojima je isisana krv, vodeničara koji su viđali utvare, kao i priče o Pavlu Arnautu, Petru Blagojeviću, Savi Savanoviću…
I velika je šteta što je Rumunija pre nas mudro iskoristila marketing da od potpune fikcije kreira destinaciju koju godišnje poseti nekoliko miliona ljudi.
Kao bazu gde ćete se smestiti i odatle istraživati ovu regiju možete da iskoristite Sigišoaru, Brašov, Sinaju, Bušteni ili neko manje selo u podnožju planina.
Imajte u vidu da im je celokupan turizam fokusiran na ovu regiju zbog čega su gužve vikendima i praznicima velike, pa nije loše da smeštaj bukirate unapred, pogotovo ako želite neko manje mesto jer smeštajni kapaciteti nisu veliki.
Drakulin zamak nije jedini, ovaj deo Rumunije ima dosta dvoraca i zamkova, a osnovna razlika između njih je prvobitna namena. Dvorci ili palate su bili uglavnom letnje rezidencije kraljevskih porodica i kao takve služile su za uživanje i razonodu, dok su zamkovi i utvrđenja imali odbrambenu funkciju. Zbog toga se i razlikuju njihovi stilovi gradnje i raskošnost enterijera.
Jedan od najlepših dvoraca Evrope – Peleš
Nalazi se na svega 50ak kilometara od Brašova. Izgrađen je krajem 19. veka kao letnja rezidencija prvog rumunskog kralja Karola I i njegove žene kraljice Elizabete od Wida. Kao i većina dvorcaca tog doba, eksterijer je urađen u neo-renesansnom stilu uz primetan uticaj arhitekture Versaja, uz vrlo bogatu i raskošnu unutrašnju dekoraciju od drveta, ebonovine, zlata, porcelana, kristala i keramike.
Iako je veći deo dvorca u nemačkom neo-renesansnom stilu, postoji i nekoliko tematskih prostorija poput kineskog, mavarskog, francuskog, italijanskog i turskog salona.
Za posetu su otvorena sva tri nivoa dvorca, s tim da ulaznice za svaki nivo kupujete posebno (prizemlje, prizemlje+1. sprat, prizemlje+1+2. sprat), dok je ulaz u vrtove i sam kompleks besplatan.
Koliko je moć dobrog storitelinga izražena, pokazaće mi zamak Bran, svima nama poznat kao
Drakulin dvorac.
Nasuprot mnogo većem broju detalja dvorca Peleš, zamak Bran izgleda jednostavnije ali je po mom mišljenju zanimljiviji. Izgrađen na uzdignutoj steni deluje kao njen prirodan nastavak. Obavijen mističnom aurom, prosto vas mami da istražite njegove kutke.
Udaljen je od dvorca Peleš oko 50 kilometara, pa ih možete posetiti u istom danu.
Možda će vas razočarati podatak da Drakula nikada nije zapravo boravio u ovom zamku niti postoji bilo kakva istorijska činjenica i povezanost Vlada Cepeša i zamka Bran.
Jedina stvar koja ih vezuje je priča Brama Stokera, koji takođe nikada nije bio u Rumuniji i nikada nije video ovaj zamak.
Inspirisan istorijskom knjigom iz biblioteke u Londonu, o surovom vladaru Vlaške koji je protivnike nabijao na kolac, Stoker izmišlja priču o krvožednom besmrtnom vampiru i radnju smešta u Transilvaniju. Jedini zamak koji odgovara njegovim opisima je Bran. To je bilo dovoljno da ovaj zamak postane večito utočište grofa Drakule.
Sama tvrđava je izgrađena 1377. od strane mađarskog kralja Luja I Anžujskog sa ciljem da obezbedi sigurnu trgovinu i bezbednost regije, a istorijske knjige govore da je podignuta na ostacima fortifikacije iz 1211. godine koju su izgradili templari.
Nakon 1. svetskog rata, Transilvanija postaje deo nove kraljevine Rumunije, pa i Bran pada u ruke kraljice Marije. Oduševljena zamkom, ona ga rekonstruiše i veći deo svog života provešće u njemu.
Njena povezanost sa ovim mestom bila je tolika da je po njenoj želji, nakon kraljičine smrti njena ćerka princeza Ileana donela Marijino srce u zamak, gde se nalazi i danas.
Marija je pored Ileane imala još jednu ćerku – Mariju, koja se udaje za kralja Aleksandra Karađorđevića i postaje kraljica Jugoslavije. Verujem da većina naših ljudi nije znala da je, imajući ovo u vidu, zamak Bran na neki način više naš nego Drakulin.
Posle 2. svetskog rata, zamak je oduzet kraljevskoj porodici i pretvoren u muzej, da bi restitucijom bio vraćen u privatno vlasništvo 2007. godine. Danas ga čak i iznajmljuju za potrebe raznih proslava i događaja, a jedan od poznatijih je bal pod maskama za Noć veštica – 31. oktobra svake godine.
Knjiga, a zatim i holivudska ekranizacija popularizuju ovo mesto, pa su i mnoge prostorije zamka preuređene i dodati su im mnogi vampirski i detalji iz horor filmova.
Spratove povezuju originalni uski
prolazi koji vas vizuelno uvlače u taj bajkoviti svet, a povezani prolazi vas dovode do bunara u sredini dvorišta, za koji tvrde da je portal između svetova i paralelnih dimenzija.
Manastir Sinaj
U blizini dvorca Peleš nalazi se i interesantan pravoslavni manastir Sinaj.
Izgrađen je 1695. godine, a sam naziv je dobio po velikom manastiru Svete Katarine na planini Sinaj u Egiptu. Kompleks obuhvata dva dvorišta okružena niskim zgradama i svako od dvorišta ima po jednu crkvu – Staru i Veliku, koje su izgrađene u vizantijskom stilu.
Istoimeni gradić Sinaja je na svega par minuta vožnje odavde, pa u njemu možete pronaći smeštaj, kao i restorane i kafiće.
Ja sam ipak nastavio 15ak kilometara dalje do gradića po imenu Bušteni, koji se nalazi u samom podnožju moćnih Karpata, pa vam prilaz njemu daje osećaj kao da ste u švajcarskim Alpima. Ovaj planinski kraj je poznat po proizvodnji domaćeg sira i vunenih proizvoda, pa ćete oko njega pronaći i dosta tezgi gde možete da ih kupite.
Ako niste imali priliku ranije, isprobajte na ulicama langoše, koji su njihova verzija mekika i prodaju ih kako prazne tako i sa njihovim domaćim sirevima.
Sigišoara
Možda najlepši grad Transilvanije, pa i čitave Rumunije je Sigišoara. Njega su kolonizovali Sasi još u 12. veku, koji na poziv mađarskog kralja dolaze da brane granice ugarskog kraljevstva. Nemačka disciplina i prepoznatljiv stil gradnje, učinila je da vrlo brzo ovaj grad bude utvrđen, i dobije izgled sličan gradovima Saksonije.
Sigišoaru su opasali zidinama i stražarskim kulama, od kojih su ostali neki delovi i 9 tornjeva od ukupno 14 koliko ih je bilo u početku. Staro jezgro grada se nalazi na listi Uneskove svetske baštine i kao takvo je zaštićeno.
Ovo je ujedno i jedan od najlepše očuvanih srednjovekovnih gradova Evrope. Neke od njegovih glavnih atrakcija su toranj sa satom koji je ujedno bio i glavni ulaz u stari grad, kao i preostalih 8 tornjeva – toranj užara, kovača, mesara, obućara, krznara, kožara, limara.
Zatim, Istorijski muzej koji se nalazi u kuli sa satom, natkriveno školsko drveno stepenište koje vodi do crkve Sv. Nikole i škole na vrhu obližnjeg brda, citadela, crkva Svetog Trojstva i naravno rodna kuća Vlada Drakule.
Većina ljudi i zna za Sigišoaru po Drakuli, iako on nije u njemu proveo puno vremena niti ostavio traga, jer je još u ranoj mladosti odveden iz ovog mesta. Odrastao je među Turcima, gde je i naučio surove metode i taktike ratovanja koje je kasnije primenjivao kao vladar Vlaške.
Svoje ime Drakula duguje svom ocu, koji je bio član tajnog religiozno-vojnog društva Red Zmaja, pa je dobio nadimak Drakul što bi moglo da se prevede kao zmaj, ali i đavo. Na ime Drakul, Vladu je dodato slovo „a“ na kraju, što je uobičajeno za Rumune i označava da je to u stvari Drakulov potomak, tj. sin.
Kasnije kroz istoriju, Vlad Drakula zbog dominantnog načina mučenja protivnika dobija novo ime – Cepeš, što u prevodu znači nabijač, odnosno onaj koji protivnike nabija na kolac.
Danas je njegova kuća pretvorena u restoran, a njegova soba u prilično kičastu sobu strave sa kovčegom na sredini i „glumcem“ koji u njemu leži i plaši turiste prepoznatljivim ustajanjem iz sanduka.
Nijedno putovanje nije potpuno bez isprobavanja tradicionalne kuhinje destinacije koju posećujete, a rumunska kuhinja je u velikoj meri slična našoj sa dosta uticaja mađarske i turske gastronomije, kao i Nemačke.
Pronaći ćete puno restorana na starom kaldrmisanom gradskom trgu, odakle vam se pruža odličan pogled na stare šarene kuće.
Neka od tradicionalnih rumunskih jela su mamaljuga (slično našem kačamaku), čorbe koje uglavnom služe u izdubljenom hlebu, i svinjsko i živinsko meso koje služe uz soseve od višanja ili paradajza. Mislim da ne biste smeli da preskočite ni njihov najpopularniji slatkiš – papanaši, odnosno tradicionalne rumunske krofne od sira koje mogu biti pržene, ali i kuvane poput knedli. U kombinaciji sa prelivima od čokolade, vanile i voća postaju prava delicija za vaše nepce.
Kako slatkiši najbolje idu uz omiljenu kafu, ne preostaje vam ništa drugo nego da otvorite svoju kesicu Doncafe 3 sec 2 1 black kafe i prepustite se uživanju. Sve što je potrebno jeste da sadržaj kesice sipate u šolju, prelijete vrelom vodom i uživate u ukusu prave domaće kafe, gde god da se nalazite.
Za više priča sa putovanja zapratite me na Instagramu ovde, i vidimo se na nekoj sledećoj destinaciji.
