Blog

Da li znate u kojoj evropskoj zemlji se nalaze najveća prašuma i najdublji kanjon starog kontinenta?

Ako bih vam rekao da vas u istom danu vodim u najveću prašumu Evrope, a zatim u najdublji kanjon našeg kontinenta na rafting, pa da nakon kupanja u glečerskom jezeru idemo na večeru u „restoran“ sa najlepšim pogledom na planinske vrhove, šta biste rekli, u kojoj se zemlji nalazimo?


Dobro došli u Bosnu i Hercegovinu i njen najstariji, a možda i najlepši nacionalni park – Sutjesku.

Sam park se nalazi na tromeđi Bosne, Hercegovine i Crne Gore, a okružen je planinskim masivima Maglića, Volujaka, Bioča, Vučeva, Lebršnika i Zelengore.


Ne samo da se ovde nalazi najviši vrh Bosne i Hercegovine, Maglić (2.386 metara nadmorske visine) koji predstavlja pravi magnet za planinare i alpiniste, kao i mnogobrojne visoravni i lednička jezera, već i bogato kulturno-istorijsko nasleđe Sutjeske. Ono potiče još iz doba antičkog Rima, pa zatim Turaka, ali i Narodnooslobodilačke borbe protiv fašizma u Drugom svetskom ratu.


Ovaj čudesni nacionalni park skriva i jednu od najčuvanijih tajni starog kontinenta – prašumu Perućicu, područje velikog biodiverziteta, mira i spokoja. Ali da krenemo redom.

Sutjeska je na odličnoj lokaciji, jer se nalazi na putu Beograd-Trebinje-Dubrovnik, kao i Sarajevo-Dubrovnik, i za njen centar se smatra Tjentište. Ja vam ipak preporučujem kao polaznu tačku Foču, kako ne biste propustili kanjon Tare, ali i fantastične prirodne formacije „Pješčane piramide“.

Foča se nalazi na udaljenosti od oko 350 kilometara od Beograda ili Novog Sada i oko 400 kilometara od Niša. Za ulazak u Bosnu i Hercegovinu vam ne treba PCR test niti postoji bilo kakav drugi uslov. Nakon puta od nekoliko sati, moj boravak ovde započinjem raftingom kako bih se odmah razmrdao i stekao uvid u to kakvi me sve fantastični prizori očekuju na ovom putovanju. Reka Tara spada u treću, a njene određene deonice čak i u četvrtu, kategoriju reka za rafting na skali koja određuje zahtevnost, brzinu, visinu vodostaja i težinu, i po tome se svrstava u grupu reka kao što su Zambezi ili Kolorado.

Temperatura vode retko kada prelazi više od 10 stepeni, pa će vam brčkanje ispod nekog od njenih vodopada u vrelim letnjim danima biti pravo osveženje.

Ako volite adrenalin, tempirajte svoj dolazak ovde na proleće, prvog lepog vikenda nakon otapanja snega ili kiša, tada sam spust traje otprilike oko sat vremena. Ukoliko ipak volite da uživate u laganoj vožnji, gde ćete polako upijati zvuke divlje prirode, napuniti oči tirkiznim bojama, a boga mi i napraviti kafe pauzu kraj vodopada za pravu domaću Doncafé 3 sec 2 1 black kafu, onda birajte jul ili avgust.

Nakon druženja sa prirodom, na suncu pored vode se i dobro ogladni, ali ne brinite, ovaj kraj je poznat po gurmanlucima i odličnoj domaćoj hrani – bosanske pite, pečenja ispod sača, ćevapi

Jedna od pomalo podcenjenih ili bar manje poznatih atrakcija ovog kraja su „Pješčane piramide“, prirodne formacije nastale prirodnim procesima erozije i uticajem vetrova i kiša.

Po procenama su stare oko 200 godina, i proces njihovog formiranja još uvek traje, jer one i dalje „rastu“. Ovo su manje, a na oko pola sata pešačenja kroz šumu iznad ovog lokaliteta pronaći ćete još veće oblike. Ovaj prirodni fenomen je retkost u svetu, pored naše Đavolje varoši može se videti još samo na Dolomitima i Koloradu. Do njih vas vodi lošiji magistralni put, pa do samih piramida možete stići i autom. Ali ako hoćete pravu avanturu, sjajni domaćini, momci iz Active Holidays Bosnia će vam organizovati nezaboravnu vožnju kvadovima šumskim putevima.

Iako sam uživao u vožnji kvadom do piramida, misli su mi ipak letele ka sutrašnjem danu i jednoj od najlepših hajking staza kojima sam pešačio do sad – stazi do Trnovačkog jezera, preko Prijevora i Suhe jezerine. Staza spada u srednje zahtevne, i za njen prolazak potrebno je oko 2.5 do 3 sata. Kreće od visoravni Prijevor, planinskog platoa koji se ušuškao između najviših planinskih vrhova Bosne i Hercegovine – Maglića i Volujka.

Kada sam stigao, trebalo mi je malo vremena da se priviknem na lepotu prizora i kontrasta zelenih pašnjaka, naspram snežnih vertikalnih vrhova. Neverovatno mi je da ove lokacije otkrivam tek sada, a sve vreme su bile u mom „komšiluku“.

Prvi deo me je podsetio na predeo Himalaja u Pakistanu, kamenit, prekriven sitnim kamenom peščarom, izložen suncu i kao takav idealno stanište za poskoke i divokoze. Sem ovih vrsta, kraj nastanjuju i mrki medvedi, vukovi, lisice, srndaći, zečevi, veliki broj raznolikih ptica i mnoge druge životinje. Ovde postoji i endemska vrsta crnog poskoka, kog nažalost nisam imao prilike da vidim uživo.

Staza zatim vodi kroz šumoviti deo, bogat bukvom i smrčom, sve do granice sa Crnom Gorom. Ne brinite, neće vam trebati pasoš, jer su dogovorom o pograničnoj saradnji opštine Foča i Plužine olakšale putnicima namernicima ovu šetnju, i uz kupljenu ulaznicu za Nacionalni park „Sutjeskaˮ, i plaćenu taksu na Trnovačkom jezeru za Park prirode Piva, rešili ste sve. Po ulasku u crnogorski deo parka Piva, staza kreće da se spušta do kotline sa nazivom „Suha jezerinaˮ.

Kotlina u toku leta uglavnom presuši, pa opravdava svoje ime, a u periodu padavina i topljenja snegova u njoj se formiraju mala jezera, koja se nekada i spoje u jedno veće. Na ovoj stazi doživećete i sva četiri godišnja doba. Ja sam krenuo u jakni zbog jakog vetra, zatim sam bio u majici kratkih rukava, da bih od Suhe jezerine kroz šumu ka Trnovačkom jezeru gazio po snegu od dvadesetak centimetara.

Trnovačko jezero izgleda spektakulatno, iz vazduha ima srcoliki oblik, a iznad njega se izvijaju Maglić, Bioč, Volujak i Trnovački Durmitor, formirajući neverovatnu scenografiju i refleksiju tih snežnih divova u mirnom smaragdnom ogledalu u obliku srca. Pecanje je zabranjeno, kao i upotreba dronova, a ukoliko ste odvažni možete i da se brčnete u ledenoj vodi.

Ovde je takođe moguće kampovati, s tim da mislim da je lepše mesto za postavljanje kampa plato Prijevor, prvenstveno zbog njegove pozicije i blizine prašumi Perućica, kako biste narednog dana imali mogućnost da uronite u ovo zeleno prostranstvo tišine i mira. Možete li samo da zamislite uspavljivanje uz najvedrije zvezdano nebo koje ste ikad videli, a buđenje uz zvuke ptica i pucketanje logorske vatre, dok se oštar planinski vazduh meša sa mirisom prve jutarnje kafe. Sve što je potrebno da uradite je da kafu iz svoje Doncafé 3 sec 2 1 black kesice prelijete vrućom vodom. Ukus prave domaće kafe i prelepi pejzaži predstavljaju savršenstvo.

Perućica je prašuma stara preko 20.000 godina, jedna je od retko očuvanih u Evropi, a uz to je i najveća jer se prostire na preko 1.400 hektara.

U njoj raste preko 170 vrsta različitog drveća od koji su neka stara i po 200 godina, a dostižu visine preko 50 metara. Tu je i preko 1.000 vrsta bilja i niskog rastinja. Mislim da je ovo jedno od onih mesta gde ćete osetiti pravi spokoj, mir i duboku povezanost sa prirodom. Videćete golim okom kako priroda diše, kako se budi, raste i nestaje, jer se čovek ovde ne meša, a možda je tako i bolje.

Da ne pomislite da prašuma nudi samo šetnju u tišini potrudio se i sakriveni vodopad Skakavac, koji se obrušava sa visine od čak 75 metara. Meni je lično jedan od najlepših koji sam video do sad.

Put do njega nije lak, strm je, klizav, nema markacija, pa čak i delom ne liči na stazu jer vodi kroz gusto rastinje, pa se zato preporučuje poseta u pratnji vodiča. Prašumu treba poštovati, u njoj je lako izgubiti se, što se i desilo jednom francuskom avanturisti pre nekoliko godina, koji nikada nije pronađen. Zato je najsigurnije obratiti se iskusnim vodičima, uz koje će sve ovo biti mnogo lakše jer je Nacionalni park „Sutjeskaˮ prilično veliki i kretanje će biti olakšano uz pomoću terenskih vozila, pa ćete tako videti i veći broj lokaliteta, a pre svega biće bezbednije za vas.

Kako mu samo ime na latinskom kaže, Tjentište (tentorium-šator), ovo mesto je nekada na dubrovačkom trgovačkom drumu služilo kao odmorište. Za mene kao nostalgičara i ljubitelja monumentalnih spomenika iz perioda NOB-a, „Dolina heroja“ je vrlo zanimljiv lokalitet. Memorijalni kompleks je izgradjen 1971. godine, kako ne bismo zaboravili veliku bitku na Sutjesci, i žrtvu naših predaka.  Spomenik je delo našeg akademskog vajara Miodraga Živkovića, a pogled iz vazduha pruža nam prizor koji se ne zaboravlja.

Osmica, čiji oblik ima prilaz spomeniku na brdu, predstavlja i simbol večnosti. Kada pogledate malo bolje, videćete izdaleka da ta osmica ima vrat, pa tako podseća na gitaru, što opet asocira na radne akcije u periodu bratstva i jedinstva. Treća teorija još jednom pokazuje da ništa nije slučajno. Naime, Josip Broz Tito, čija je i bila ideja izgradnje ovog kompleksa, preminuo je u 88. godini života.

Pored samog spomenika nalazi se spomen kuća sa kosturnicom palih heroja, kao i muzej. Ulaskom u spomen kuću, preplavio me je neki čudan osećaj, imena na zidovima bila su više od uklesanih reči. Priče kustosa u muzeju i dodir sa eksponatima su vrlo potresni, pa ne propustite da ih čujete i malo se vratite u neka čestita i hrabra vremena.

Ukoliko sam nešto propustio ili imate bilo kakva pitanja u vezi sa Nacionalnim parkom „Sutjeskaˮ, slobodno mi pišite na Instagram i Facebook profile ili na  e-mail. Vidimo se u nekoj sledećoj avanturi!


https://www.instagram.com/gospodinsaizuzetnogputa/

marco_stefanovic@yahoo.com

https://www.facebook.com/gospodinsaizuzetnogputa