Sahara. Najveća pustinja na svetu (ako ne računamo Arktik i Antarktik) je obavijena aurom mistike i privlači avanturiste iz celog sveta. Prostire se kroz nekoliko država: Tunis, Alžir, Čad, Mali, Mauritaniju, Egipat, Sudan, Libiju, Niger i Zapadnu Saharu.
Oduvek je dom Berbera, pustinjskog nomadskog naroda koji je naseljavaju od njenog postanka i najbolje poznaju njene tajne.
Većina ljudi je u zabludi oko izgleda Sahare, jer nam je ona kroz filmove i pop kulturu prikazana kao beskrajno more peščanih dina. Zapravo, takva je u svega 10% svoje teritorije, dok je ostatak kamenit i prekriven sitnim rastinjem. Život u tim surovim uslovima nije lak, i uglavnom gravitira oko oaza ili u slivu reke Nil.
Ovo je bio moj 3. dodir sa Saharom, pustinjom sa kojom osećam neverovatnu povezanost i bliskost. Pisao sam vam već u ovom tekstu o najčudnijem momentu koji mi se dogodio na putovanjima, a desilo se baš ovde.
Ovog puta, moj cilj je bio da istražim najlepše oaze u Sahari, na jugu Tunisa.
Keruan
Sa aerodroma Kartagena u glavnom gradu Tunisa, odmah sam se zaputio na jug do grada koji zovu „kapija Sahare“, naslednika drevne Kartagine, nekada moćnog trgovačkog centra i pre svega doma najstarije džamije u severnoj Africi – Keruan.
Ovaj grad Sahare je značajan za muslimanski svet i 7 dolazaka ovde je ekvivalent jednom hadžiluku u Meku.
Građen je između 7. i 9. veka na ostacima grada još iz doba Rimljana.
Legenda kaže da su ovde došli arapski osvajači, a kako se konj jednog od njih slučajno sapleo o zlatni pehar u pesku poput onog iz Medine, poverovali su da je to znak da ovde treba da sagrade grad.
Ulazak u veliku džamiju nije dozvoljen nemuslimanskom svetu, s tim da se u momentu moje posete u njoj snimao istorijski film, pa su me pozvali da uđem. Zamalo da dobijem ulogu u tom filmu, a kako je to izgledalo pogledajte u videu na mom instagram profilu.
Najbolja baza za istraživanje Sahare na jugu Tunisa je grad u oazi – Tozer. To je ujedno i najveći grad u ovom delu zemlje koji je dosta nerazvijen u odnosu na turistički sever koji bazira svoju ponudu na primorskim mestima.
Tunis je poznat kao najveći izvoznik svežih urmi na svetu i većina njih bere se upravo ovde na plantažama oko Tozera. Najveća od njih ima skoro 500.000 stabala urminih palmi. Mislim da nigde slađe urme nisam jeo do sada, onako sa tek ubrane grane.
Sa prvim jutarnjim suncem sam iz Tozera krenuo na jugoistok ka selu Douz, kako bih stigao na stočni vašar koji se održava samo nekoliko puta godišnje.
Svaki put počinje oko 3 sata iza ponoći i traje do 9-10 ujutru.
Atmosfera je neopisiva rečima, galama para jutro i imate osećaj kao da će da se svakog časa pobiju, a zapravo je to uobičajen način komunikacije ovde. Pričaju atipičnim berberskim jezikom koji je u ovom kraju poprimio dosta arapskih elemenata.
Obično od životinja ovde najčešće trguju kamilama, ovcama, kozama, zečevima i kokoškama, mada ovog jutra nije bilo kamila u ponudi.
Sa obližnjeg lokalnog marketa širi se miris svežeg mleui-ja (vrste hleba nalik debljoj tortilji) koji filuju leblebijama i povrćem uz dosta začina.
Ovakvi marketi prosto izazivaju sva vaša čula.
Iako Keruan zovu kapijom Sahare, lokalci smatraju da prava pustinja počinje upravo odavde. Nedaleko od Douza, u pravcu Alžira nalazi se najveće slano jezero Tunisa, po imenu Chott ej Djerid. Obzirom na to da kiša u ovom kraju nije pala skoro 3 godine, od jezera je ostalo samo nekoliko manjih lokvi i bara. Ovde možete da vidite magične kreacije prirode, naslage kristalisane soli u dodiru sa ovom vodom reflektuju nadrealne boje i imaćete osećaj kao da se nalazite na drugoj planeti. Nije ni čudo što je Džordž Lukas u ovom delu zemlje snimao dosta scena za serijal Star Wars.
Ako niste do sada imali prilike da vidite prirodni fenomen, a zapravo optičku iluziju, svima nama poznatu kao miraž ili fatamorganu, u ovom delu pustinje imate veliku šansu za to jer zbog visoke temperature, čestica aerosoli i prelamanja sunčeve svetlosti o peščano tlo, možete pomisliti da vam se priviđa vodena površina na horizontu.
Jedna od najfascinantnijih lokacija koju sam video u Tunisu, je
Mides
Čine je planinska oaza, ruine tvrđave iz perioda Rimljana na vertikalnim liticama i kanjonom dubokim 64m, a dugim 3km.
Selo je nažalost napušteno 1969. godine nakon katastrofalnih poplava kada je život izgubilo oko 400 ljudi.
Deo je prirodne granice sa Alžirom, i nalazi se na oko 60km od Tozera, u jugozapadnom delu zemlje.
Uprkos činjenici da je ovo jedna od lokacija na kojoj je sniman film „Engleski pacijent“, i dalje je van radara i nepoznat turistima, a apsolutno zavređuje našu pažnju poput Grand Canyona i sličnih lokaliteta.
Tamerza
je još jedna od lokacija koja je potpuno zapostavljena od strane turista.
Neverovatan podatak je da ove ruine potiču čak iz 6. veka i u originalnom su stanju, a velika je šteta što su prepuštene zubu vremena.
U vreme Rimljana, ovo je bio vojni kamp po imenu Ad Turres i odatle su kontrolisali čitav region.
Kako je Keruan tih godina bio centar moći Afrike u svakom pogledu, Tamerza je bila sedište biskupa.
Udaljen je oko 50km od Tozera, a samo 5km od Chebike, najlepše oaze Sahare.
Da bih došao do napuštenog naselja, morao sam da prepešačim korito reke koja je presušila i da pazim na škorpije kojih u ovoj regiji ima.
Nedaleko od naselja nalazi se i oaza sa vodopadom koji je trenutno dosta skroman jer kiša ovde nije padala već skoro 3 godine.
Jedan od najegzotičnijih prizora koji možete da zamislite su palme i smaragdni izvori planinske oaze usred užarene pustinje, a najlepša oaza Sahare je
Chebika
Nalazi se u podnožju planine Djebel el Negueb, koja je deo Atlasa, a berberi su je zvali Qasr el-Shams (palata sunca).
Kako sam ja bio smešten u Tozeru, do Chebike mi je trebalo oko pola sata vožnje jer je razdaljina nekih 50km u pravcu granice sa Alžirom.
Vožnja ovim putem zbog prelepih predela je vredna sama po sebi.
Na ulazu u dolinu oaze nalazi se staro selo koje je izgrađeno još u doba Rimljana (6. vek) i zapravo je bilo vojni kamp po imenu Ad Speculum, odakle su vojnici ogledalima davali signale jedni drugima i upozoravali na dolazeće pretnje.
Nakon prolaska kroz napušteno selo (novo sa istim imenom Chebika je napravljeno nešto niže) nastavio sam da se penjem strmom stazom, odakle su se pružali spektakularni prizori, da bih se u jednom momentu jedva provukao kroz uski prolaz kako bih nastavio do oaze.
U jednom momentu sam čuo zvuk frule, ali uz različit tonalitet u odnosu na našu, i ugledao prodavca suvenira u daljini kako svira sam za svoju dušu.
Uklesano stepenište me je sada spuštalo u dolinu prepunu zelenih palmi koje su baš bile kontrast crvenkastim stenama i pustinji.
Vodopad je, kao i u Tamerzi, bio prilično slab zbog nedostatka padavina, pa je i nivo vode oko izvora nizak.
Napušteni set sa snimanja Star Wars-a je šetnja između mašte i realnosti.
Bez obzira na to da li ste fan ovog serijala ili ne, siguran sam da nećete ostati ravnodušni na ovaj prizor u srcu pustinje.
U stvarnosti
Ong Jmal
(u prevodu-kamilji vrat, nazvan po obližnjoj steni), a u filmu rodno selo Anakina Skywalkera – Mos Espa na planeti Tatuin, napravljeno je 1977. godine, a Anakin Skywalker je postao jedan od najupečatljivijih filmskih negativaca svih vremena – Dart Vejder.
Od nemilosrdnih peščanih dina, koje se svake godine pomeraju po 15 metara, štite ga fanovi prikupljajući donacije kroz razne kampanje.
Uprkos ovome, jedan deo seta, na nekoliko stotina metara odatle je izgubio tu bitku i sada je deo peščane pustinje. Dokaz da priroda uvek uzima svoje nazad. Nakon lutanja ovim nestvarnim „ulicama“, jeo sam sa berberima hobs el mela (hleb sunca), koji peku na pepelu uz neizostavnu omiljenu domaću kafu Doncafe 3 sec 2 1 black.
Momenti savršenstva za svakog ljubitelja kafe i putovanja.
Sahara me je još jednom iznova iznenadila i ponovo očarala, i nadam se du ću uskoro istražiti još neke njene delove po drugim afričkim zemljama, a do tada više videa i fotki sa ovog putovanja možete da pronađete na mom instagram profilu ovde.
