Na mestu gde se sudaraju putevi koji spajaju more i planine, ušuškao se grad Livno.
Mesto bogate i turbulentne istorije, kojim su vladali Iliri, Avari, Dalmati, Rimljani, Osmanlije, Austrougari, nosi ožiljke, ali i delić duše svih ovih civilizacija.
Livno je udaljeno od Beograda i Novog Sada oko 450km, Niša oko 630km, Splita 90km, Zagreba 390km, Sarajeva 180km i oko 150km od Banjaluke. Upravo zbog blizine mora, ali i uticaja okolnih planina, Dinare, Kamešnice, Šatora i Cincara, klima je fantastična i ova regija ima najveći broj sunčanih dana u Bosni i Hercegovini, i baš zato je idealna za posetu tokom sva četiri godišnja doba.
Ako ovde dođete u toku leta, imaćete priliku da vidite krda od preko 400-500 divljih konja oko pojila, jer je ova regija jedna od retkih u svetu gde ih ima u ovolikom broju. Neke procene su da ima između 750-800 grla u divljini. Sve je počelo pojavom mehanizacije 70-ih godina, ali i zbog teških uslova života kasnije, kada su domaćini puštali svoje konje u divljinu jer nisu mogli da ih prehrane, a zbog povezanosti sa ovim plemenitim životinjama nisu želeli da koriste njihovo meso za ishranu. Zatim su se krda umnožila.
Interesantno je da su naviknuti na ljude. Čak sam čuo i priču meštana da ih povremeno koriste u transportu i radu oko domaćinstva u polju, pa ih opet puštaju u divljinu.
Divlji konji su spremni za interakciju sa ljudima, s tim da je važno da imate strpljenja i pustite njih da vam sami priđu onda kada osete da je pravi momenat. Možete da ponesete i šećer u kockama kako bi ih „podmitili“. Ipak, ukoliko avantura teče vašim venama, ne propustite druženje sa ovim prelepim čudima prirode onda kada sneg prekrije polja i formira belu pustinju.
Iako je u ovom momentu ulazak našim državljanima dozvoljen u oko 80 zemalja, uz poštovanje svih preventivnih mera i neophodne testove, Bosna i Hercegovina jedna je od retkih za koju vam ne treba ni PCR test, niti obaveza karantina posle povratka, tako da je sada idealan trenutak za posetu komšijskoj zemlji nestvarne prirode. U toku zimskih dana, manja krda konja prilaze bliže gradu i putevima jer vole da ližu so, pa ih možete videti skoro na svakih nekoliko minuta dok se vozite kroz krajolik.
Moja preporuka je i da odete do obližnje planine Cincar koja se nalazi na 2.006 metara nadmorske visine i do visoravni Kruzi u podnožju, a u tome će vam pomoći iskusni vodiči lokalnih agencija u Livnu. Kako su okolne planine poznate po vetrovima i padavinama, smetovi snega znaju biti metarski, a retke pojate i domaćinstva budu zavejani u celosti. Zato je dobro da imate adekvatnu opremu, odeću i obuću ukoliko se odvažite za planinarenje zimi, kao i da se konsultujete sa gorskom službom kako bi dobili korisne informacije.
Ukoliko se opredelite da vas u obilazak vode lokalni vodiči, ne morate biti profesionalni planinari. U ponudi su vam dnevne ture džipovima do vidikovaca ili vojnim guseničarom Haglund do potpuno nepristupačnih delova planine, gde ćete moći da se u potpunosti sjedinite sa ovom divljom prirodom na siguran i bezbedan način.
Livanjska regija je nadaleko poznata po svom siru, pa ćete siguran sam uživati u tome uz čašicu domaće medovače, i priču domaćina.
Nakon 20-ak minuta vožnje od Livna ka Cincaru, možete da zastanete kako bi uživali u prelepoj panorami Livna, kod Veis-kule, koja je sagrađena u 18. veku u doba Osmanlija, odakle preko planina Biokovo i Kamešnice, možete da vidite i more kada je vedro.
Posle još nekih pola sata imate i sjajno mesto za kamp, na brdu iznad Glamočkog polja, koje je dobrim delom godine poplavljeno pa se odatle pruža spektakularan pogled.
To je ujedno i idealno mesto za predah za sve ljubitelje kafe. Možete li da zamislite bolje mesto za podnevnu pauzu i svoj omiljeni napitak? Sve što je potrebno jeste da sadržaj kesice Doncafé 3 sec 2 1 black prelijete vrućom vodom i prepustite se najlepšim aromama prave domaće, brzo spremne kafe koju možete poneti svuda sa sobom.
Iako je bilo dosta snega, mi smo uz pomoću hepo kocki i malo sena zapalili logorsku vatru, i mogu da vam kažem da ću ovo iskustvo dugo pamtiti. Pucketanje vatre na snegu, miris sveže kafe pomešan sa planinskim vetrom, divlji konji koji pretrčavaju polje… Zvuči dobro, zar ne?
Posle kratkog uživanja na zimskom suncu, i šetnje po okolnim brdima kroz sneg, brzo se ogladnelo, pa je naš domaćin Marin pripremio domaću slaninu i kobasice, koje smo sami pekli na logorskoj vatri.
Za mene ovo je bilo neprocenjivo, kao ručak u restoranu sa Mišelinovom zvezdom. Ipak, spektakl smo sačuvali za kraj – odvezli smo se Haglundom, blizu vrha Cincara, i pred nama se otvorilo belo prostranstvo.
Imao sam osećaj kao da smo na Antarktiku. Sunce je ulazilo u svoj zlatni sat i počelo da boji horizont u nijanse vanile. Savršen završetak dana.
Livno me je potpuno iznenadilo, i zaslužuje da mu se vratim ponovo, ali kada pašnjaci budu u bojama leta.
Srećan sam ukoliko sam vam probudio želju da posetite ova prelep kraj, a za sva dodatna pitanja, predloge ili savete uvek sam vam na raspolaganju i možete me kontaktirati putem profila:
https://www.instagram.com/gospodinsaizuzetnogputa/
https://www.facebook.com/gospodinsaizuzetnogputa
ili marco_stefanovic@yahoo.com mejla.
