Mala Azija-kako su je zvali Rimljani, važna raskrsnica puteva drevnih civilizacija koja se prostire od Crnog mora do Mediterana, krije uspavane vulkane, mistične močvare, podzemne gradove stare preko 2000 godina i legende o Troji.
Dobro došli u Anadoliju, regiju u centralnom delu Turske. Dom ljubaznih domaćina, veštih zanatlija, mudrih trgovaca, posebnih kulinarskih navika i prirode izraženog biodiverziteta.
Moja avantura počinje u Kajzeriju, jednom od tri najveća grada ove regije, pored Ankare i Konje.
Zapadno od Kapadokije, preko planina centralne Anadolije i podnožju ugašenog vulkana Erdžijes leži Kajzeri, grad u doba Rimljana poznat po imenu Cezarea.
Nekada moćni vulkan visine skoro 4000m, oblikovao je izgled ovog kraja hiljadama godina unazad, a danas je poznat kao najpopularnije moderno skijalište u Turskoj, udaljen je svega 15tak kilometara od centra Kajzerija. Zbog ove činjenice, kao i blizine Kapadokije, ovaj kraj privlači turiste iz celog sveta u toku svih godišnjih doba.
Sam grad ima oko 1.500.000 stanovnika i predstavlja industrijski centar čitave Turske, globalno poznat po proizvodnji i izvozu tepiha i ćilima prepoznatljivih floralnih dezena koji neguju duževekovnu tradiciju.
Istorijsko jezgro grada čini deo oko tvrdjave iz doba Vizantije i imperatora Justinijana (6.vek), a koja ovaj današnji izgled duguje nadogradnjama iz doba Seldžuka (13.vek) i Otomanskog carstva (15.vek). Za gradnju je korišten kamen vulkanskog porekla specifične pastelne boje. U okviru zamka nalazi se i istorijski muzej, džamija kao i plato sa nekoliko barova u centralnom delu.
U produžetku tvrdjave možete da vidite i Hunat Medresu, nekadašnju medicinsku školu iz 13.veka, dzamiju i mauzolej, koja danas ima funkciju etnografskog muzeja, kulturnog centra i prostor za edukaciju starih zanatskih veština poput obrade kože, kaligrafiju itd.
Preko puta se nalazi i pravoslavna Jermenska crkva Device Marije iz 12.veka, koju karakteriše atipičan enterijer sa velikom bibliotekom i čitaonicama u centralnom delu. Mnogi ovu crkvu nazivaju još i crkvom Sv.Grigorija Prosvetitelja.
Cezarea zauzima važno mesto u Hriščanstvu, pogotovo u Jermeniji jer je poznata kao mesto u kome je odrastao i školovao se Sv.Grigorije Prosvetitelj, sveštenik koji je u to vreme pokrštavao lokalno staništvo ovog kraja, gde je krstio čak i kralja Tiridata Velikog koji je 301.godine proglasio hrišćanstvo zvaničnom religijom Jermenije, učinivši je tako prvom hrišćanskom zemljom na svetu.
Kajzeri je takodje poznat po lokalnoj kuhinji, koja se dosta razlikuje od recimo kulinarskih običaja Istanbula.
Možda i najpoznatije jelo ovog kraja je „Manti“ odnosno mantije, ali da vas ne dovede u zabludu ime, ovo je potpuno drugačije od mantija kakve mi znamo iz recimo Novog Pazara ili Sarajeva. „Manti“ su testenina punjena mesom i začinima, poput male verzije raviola, i često ih služe kao čorbu ili u paradajz sosu.
Još jedna „zvezda“kuhinje ovog kraja je i pastirma tj.govedja pršuta u alevoj paprici, kao i Kuzu šiš odnosno jagnjeći grilovani ražnjići.
Kao veliki ljubitelj slatkiša jedva sam čekao da isprobam i lokalne slatke specijalitete, pa mi se tako izdvojila glazirana pečena dunja, punjena kremom od badema i posuta pistaćima, kao i „katmer“ koji je poput naše gibanice s tim da je punjen sirom i pistaćima.
Kajzeri pored planina okružuju i močvarni predeli, od kojih su neki osušeni tek u poslednjih stotinak godina kako bi se koristili u poljoprivredi. Divljinama ovde i dalje lutaju vodeni bivoli, a krajolici podsećaju na divlja prostranstva Islanda ili Afrike.
Lokalno stanovništvo okolnih sela se bavi stočarstvom i poljoprivredom, a jedan od specijaliteta kraja su domaći mlečni proizvodi od bivoljeg mleka.
Ukoliko planirate da posetite Kapadokiju, aerodrom u Kajzeriju je dobra opcija jer je udaljen svega 110km. Iako imate i bliži u Nevšehiru, ova prva opcija vam daje mogućnost da istražite i ovaj kraj po udaljenosti veoma blizu a po izgledu potpuno različit.
Moj prvi dodir sa nestvarnim predelima Kapadokije, desio se u Soganli dolini. Kraj su naseljavali Vizantijski sveštenici izmedju 9. i 13.veka, i u tom periodu izgradili su preko 100 trogloditnih crkava i manastira, kao i kuća koje su ukopavali u okolna brda.
Neke od ovih crkava i dalje imaju oslikane zidove i tavanice motivima iz života Isusa Hrista, kao što su „Zmijska“crkva i crkva „Crne kose/glave„, istina u velikoj meri oštećene ali i dalje prepoznatljive.
Ovaj način gradnje, bio je najpraktičniji jer je čitava regija bogata „tuf“ vulkanskim stenama koje su prilično meke i lake za obradu i kopanje, a opet dovoljno postojane. Ovakve formacije su kreirala 3 vulkana, od kojih je najdominantniji bio Erdzijes svojom seizmičkom aktivnošću i erupcijama.
Kapadokija je globalno poznata po svojim impresivnim podzemnim gradovima, kojih je po nekim istraživanjima bilo oko 40, a njih 10 oko Nevšehira je očuvano do danas i svi su pod zaštitom Uneska. Neki od njih kao Kaymakli, Derinkuyu, Ozkonak, Mazi i Urgup su otvoreni za posetioce.
Potpuno neverovatno zvuči podatak da iako su bili udaljeni kilometrima, svi ovi gradovi bili su povezani podzemnim mrežama lavirinata i prolaza. Oko 30000 ljudi je moglo da živi u njima, a izgradjeni su prvenstveno da bi se lokalno stanovništvo sakrilo od nadolazećih pretnji i osvajača. Istraživanja govore da su ovi gradovi postojali još u 8.veku pre nove ere, i da su kontinuirano nadogradjivani u vreme Vizantije i progona hrišćana.
Koliko su bili kompleksni, pokazuju nam ostaci prostorija koje su služile kao ostave za hranu, kuhinje, štale za konje, mlevenje žita, vodosnabdevanje i drenažu, ventilacione otvore.
Prolazi su dosta uski, pa to treba imati u vidu pogotovo ukoliko osećate teskobu u malom i zatvorenom prostoru, na šta će vas svakako i upozoriti na ulazu.
Ja sam posetio Kaymakli koji važi za najočuvaniji, i ima čak 7 podzemnih nivoa.
Ovako nešto nisam do sad vidjao na svojim putovanjima svetom, a kako je sve to izgledalo pogledajte u hajlajtima na mom instagram profilu.
Kapadokija je fascinantna destinacija, i pored istorije i neobičnog izgleda, pružiće vam i autentično iskustvo boravka i spavanja u čuvenim hotelima u pećinama. Ove hotele možete da pronadjete u svim gradovima i selima, a ja sam bio gost Yunak Evleri Cave Hotela, u jednom od dva najveća grada regije-Urgupu.
Nedaleko odatle nalazi se i poznati muzej na otvorenom u Goreme nacionalnom parku, kao najfotogeničniji deo Kapadokije koji je okružen „vilinskim dimnjacima„, dolinama „ljubavi„, „mašte„,“golubova“ i crkvama u stenama.
Kapadokija je takodje poznata po proizvodnji tepiha i keramike, pa ćete kao posetioci moći da se oprobate i u ovim veštinama proizvodnje u raznim radionicama u Avanosu.
Lokalne turističke agencije mogu da vam pomognu oko organizacije mnogih aktivnosti kao što su jahanje konja, hajking i planinarenja, džip safari, vožnja kvadova, iznajmljivanje bicikala i jedna od najlepših aktivnosti koja je na listi želja većine ljudi koje poznajem-let balonom iznad magičnih krajolika Kapadokije.
Letovi balonima u najvećoj meri zavise od vremenskih uslova, tako da se svakodnevno odlučuje izvodljivost jer je naravno bezbednost putnika uvek u prvom planu.
Mene ovoga puta vreme nije poslužilo, ali to je samo jedan znak da Kapadokija i ja još uvek nismo rekli sve jedno drugom i da ću se jednom ovde opet vratiti.
Ukoliko su vam potrebni još neki saveti vezani za putovanje u Tursku, možete da mi pišete na instagramu ovde.
Do nekog sledećeg putovanja.
